Dugogodišnja vožnja stvara navike. Neke od njih su dobre i korisne, ali su neke veoma loše i štetne. Štetne su zato što ugrožavaju bezbednost u saobraćaju, izazivaju ozbiljnu štetu na vozilima, skraćuju njihov vek trajanja, povećavaju potrošnju goriva i utiču na veće račune za popravke.
Da pogledamo neke od čestih grešaka pri vožnji:
Brz start bez zagrevanja motora
Neki vozači vole brzo i naglo startovanje svojih vozila, uz škripu guma i buku motora. To je štetno iz više razloga, troše se gume i kočnice, napreže se motor i menjač što vodi ka čestim kvarovima na njima, ugrožena je bezbednost učesnika saobraćaja.
Zagrevanje motora omogućuje da on dostigne svoju optimalnu radnu temepraturu i da se cilindri, klipovi i ostali delovi motora dobro podmažu. Za razliku od starijih vozila, nova ne traže dugo zagrevanje, ali ipak je potrebno da motor radi u leru barem nekoliko minuta. Dovoljno da vozač zakopča pojas i podesi retrovizore.
Pogrešno menjanje brzina
Dobar vozač treba da zna kada treba da promeni stepen prenosa. Motori rade na određenom optimalnom broju obrtaja. Kada vozač pogrešno i nepotrebno prebaci u nižu ili višu brzinu, to može da dovede do preteranog broja obrtaja koji opterećuju motor i zupčanike u menjaču. Ako se to često radi, oštećenja su neminovna. Promena stepena prenosa treba da se radi pre nego što motor dostigne maksimalnu snagu. Tako se on čuva, produžuje se njegov vek trajanja i manje se troši gorivo.
Generalno pravilo je da ako motor radi na visokim obrtajima kako bi održao određenu brzinu, treba da se prebaci u niži stepen prenosa. Ako motor ne može da nađe dovoljno snage za ubrzanje, treba da se prebaci u veću brzinu.
Automatski menjač pomaže vozačima tako što u optimalnom trenutku automatski prebacuje u viši stepen prenosa, i ne prelazi u nižu brzinu ako to vodi ka prekoračenju broja obrtaja.
Ignorisanje neobičnih zvukova
Vozila u vožnji nisu nečujna. Buka motora, šuštanje vetra, truckanje po neravnom putu, su samo neki od uobičajenih zvukova. Ali postoje znaci koji ukazuju na to da nešto nije u redu. Bilo kakvi nestandardni zvuci - pucketanje ili kuckanje iz pravca motora, krljanje menjača kada se menjaju brzine, škripanje i struganje prilikom kočenja, lupanje u amortizerima, itd., ne treba da se ignorišu, nego vozilo što pre treba da se odveze kod majstora.
Prazan rezervoar za gorivo
Ukoliko se često vozi sa skoro praznim rezervoarom, “na rezervi”, gorivo na dnu rezervoara koje je puno nečistoća može da začepi filter i creva za gorivo, u težim slučejevima da stigne do cilindara gde utiče na loše sagorevanje.
Nije dobro ni prepuniti rezervoar. Savremena vozila imaju ventil za benzinska isparenja ili tz. EVAP sistem. Ovaj sistem “hvata” i sagoreva isparenja koja se emituju iz rezervoara. Ventil kontroliše računar u vozilu koji ga zatvara svaki put kada se motor ugasi, što doprinosi efikasnosti potrošnje. Ako se gorivo prečesto sipa do kraja, ovaj sistem može da bude ugrožen i da ometa redovan rad motora.
Prebrza vožnja
Svako vozilo ima granicu koliko brzo može da se vozi i vozači treba da se trude da ne prekorače tu granicu. Mala gradska vozila se voze sporije, za bržu vožnju su namenjeni snažniji sportski modeli.
Proizvođači dizajniraju komponente vozila, njihov pogonski sklop, motor i menjač, sistem za upravljanje, vešanje, kočnice, karoseriju, itd., prema planiranoj maksimalnoj brzini. Ako se vozi prebrzo, svi ovi sistemi i delovi će brže da se habaju, smanjiće se njihov vek trajanja, rizik da se nešto ošteti će biti daleko veći.
Osim toga, pri prebrzoj vožnji potrošnja goriva je veća, a nivo bezbednosti dramatično opada.
Preopterećenje vozila
Vozila imaju svoju nosivost. Od malog auta ne može se napraviti kamionet. Ukoliko ga natovarite sa previše stvari opteretićete njegovu amortizaciju, kočnice, motor će se mučiti, biće otežano upravljanje. Sve to vodi ka oštećenjima i kvarovima.
Udarne rupe i neravnine na putu
Naši putevi su puni rupa i neravnina. Vožnju treba prilagoditi, kada se nepažljivo i prebrzo prelazi preko njih, oštećuju se amortizeri, kočnice, spone na sistemu za upravljanje, strada i karoserija, gubi se balans točkova, može da pukne guma.
Korišćenje mobilnog telefona
Jedna od najrasprostranjenijih i najopasnijih navika vozača je korišćenje telefona u toku vožnje. Pričanje i kuckanje poruka na mobilnim uređajima odvlači pažnju sa puta i drastično povećava šanse da se dogodi saobraćajna nesreća.
Jelo i piće u vozilu
Ili vozite ili jedete. Ako istovremeno radite obe stvari, onda jedna ruka je zauzeta jelom i pićem, više se vodi računa da se ne prospe vrela kafa ili kečap u krilo nego na dešavanja na putu.
Strogo je zabranjeno voziti ukoliko se pije alkohol.
Pušenje u vozilu
Pušenje je često jednako opasno kao i korišćenje mobilnog telefona. Osim jakog i iritantnog smrada duvana, koji se teško čisti, pušenje ometa vozača, povećava nivo ugljen dioksida i ugljen monoksida i smanjuje količinu kiseonika što dovedi do pada koncentracije i uspavljivanja. Postoji rizik da opušak koji još uvek gori padne na tapacire ispod sedišta.
Ako već ne možete bez cigarete, potrudite se da provetravate svoje vozilo, a najbolje je da stanete pored puta i napravite pauzu.
Vozilo se ne vozi
Vozila moraju da se voze. Ako su više na parkingu nego na ulici, može da dođe do neželjenih problema. Akumulator ne radi i gubi svoju efikasnost, zupčanici i pokretni delovi se ne podmazuju, sunce i ptičji izmet oštećuju farbu, itd.
Ne ostavljajte vozilo dugo da leži na parkingu, upalite ga barem jednom ili dva puta mesečno i malo ga provozajte.
Nadamo se da nemate ove loše vozačke navike.
.jpg)
