Svakom vozaču bezbednost vožnje mora da je na prvom mestu. Ali i pored toga, svedoci smo da se saobraćajne nesreće događaju svakodnevno, a neke od njih su sa teškim pa i fatalnim posledicama.
Uzroci za saobraćajne nesreće mogu da budu različiti, kod nekih ima i više od jednog: loši putevi, meteorološke nepogode, tehnički neispravna vozila i slično, ali najčešći faktori su greške vozača i loše navike koje su oni vremenom usvojili.
U produžetku smo izdvojili nekoliko najčešćih razloga za nastanak saobraćajne nesreće.
Nepoštovanje saobraćajnih propisa
Nesreće se dešavaju zbog nepoštovanja saobraćajnih znakova i propisa, agresivne vožnje, previše prebližavanja drugim vozilima (“lepljenje za branik”), naglih startova i kočenja, prolazak na crveno svetlo, nepropuštanja pešaka, bicilista, i ostalih vozila, nepravilno preticanje, nevezivanje sigurnosnog pojasa, itd.
Prekoračenje brzine
Prebrza vožnja je svakako jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nesreća. Prevelika brzina smanjuje vreme reakcije vozača i povećava zaustavni put vozila. Ukoliko brzina nije usklađena sa uslovima na putu, vozilo može da izleti sa njega ili da dođe do kontakta sa drugim vozilom, pešacima, biciklistima i ostalim preprekama na i pored puta.
Vožnja pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci
Alkohol kod vozača narušava ispravno i pravovremeno rasuđivanje i usporava vreme reakcija. Od gubi orijentaciju u prostoru i vremenu, kao i sposobnost za vožnju. Osim toga, alkohol podstiče nasilnu i rizičnu vožnju.
Vožnja pod uticajem alkohola i droga je u svim državama zabranjena, a kazne za prekoračenje dozvoljenog limita uključuju velike novčane kazne, zabranu vožnje, pa čak i zatvorske kazne. Ako već planirate da pijete, nemojte da vozite. Bolje i sigurnije je da koristite javni prevoz, taksi ili da iznajmite vozilo sa vozačem.
Treba znati i to da ako je vozač pio preko noći, nivo alkohola u krvi ujutru neće pasti ispod dozvoljene granice.
Korišćenje mobilnih telefona
U Velikoj Britaniji su rađena istraživanja koja su utvrdila da je 48% vozača priznala da koristi svoje telefone u toku vožnje. Verovatno je taj procenat još veći. Upotreba mobilnog telefona, bilo za razgovor, kucanje poruka ili pretraživanje interneta, oduzima pažnju, smanjuje vreme reakcije i sposobnost upravljanja. Zbog toga je i rizik od nesreće velik.
Neobraćanje pažnje na pešake
Pešaci su u saobraćaju posebno ranjiva kategorija. Oni znaju da budu nepažljivi, da pretrčavaju ulicu, put, pa čak i autoput, na mestima gde se vozi veoma brzo i gde je krajnje nebezbedno, da se kretaju kolovozom umesto trotoarom, itd. Pešaci možda neće videti ni čuti vozilo koje im se opasno približilo, možda neće ni hteti da sačekaju da ono prođe nego misle da imaju prednost, neće pravilno proceniti brzinu i kretanje vozila koje ne može pravovremeno da zakoči. Koliko god ponašanje nekih pešaka bilo frustrirajuće, vozači ne smeju se zaborave da su i oni ravnopravni učesnici u saobraćaju. Osim toga, svi smo mi ponekad u ulozi pešaka.
Nedostatak iskustva
Novi vozači nemaju dovoljno iskustva da se odmah uključe u veoma gust i zahtevni saobraćaj. Njima je potrebno određeno vreme da se naviknu i da se prilagode uslovima na putevima i ulicama. Posebno je za nedovoljno iskusne vozače izazovna vožnja autoputevima i u velikim gradovima.
Nepravilno skretanje
Nesreće se događaju i kada vozači nepravilno i napažljivo skreću, pri tome ne koriste žmigavce, ne pridržavaju se pravila prioriteta u raskrsnicama i kružnim tokovima, ne propuštaju druge učesnike u saobraćaju. Rizik od sudara je izražen i usled lošeg zapažanja i pogrešne procene kod ukljućivanja u saobraćaj sa sporednog puta na glavni, kao i propust da se pogleda da li neko nailazi sa strane ili iza vozila (česta greška u kružnim tokovima).
Nepropisno preticanje
Preticanje drugih vozila na mestima gde nije dozvoljeno, može da dovede do frontalnih ili bočnih sudara. Veliki broj saobraćajnih nesreća se događa zbog preticanja preko pune linije, ili zbog nedavanja žmigavca.
Umor i nedostatak sna
Vožnja umornog ili pospanog vozača može da ima isti efekat kao i vožnja pod uticajem alkohola. Umoran vozač ima slabu koncentraciju i usporene reakcije a to u znatnoj meri povećava rizik od nesreća.
Ako vozač oseti da je umoran i počinje da gubi pažnju, obavezno treba da napravi pauzu. Pauze treba da su česte i da se koriste za osveženje, da se nešto pojede ili popije, da se izađe iz vozila i malo prošeta, ako je potrebno može i da se odspava. Nekad je dovoljno samo otvoriti prozore kako bi u vozilo ušao svež vazduh.
Loše održavanje vozila
Neispravne kočnice i svetla, loše gume i drugi tehnički problemi mogu da izazvovu saobraćajnu nesreću. Na vozačima i vlasnicima vozila je obaveza da redovno servisiraju svoje vozilo i da popravljaju kvarove.
Završna reč
Prema policijskim statistikama širom sveta, ljudski faktor je odgovoran za većinu saobraćajnih nesreća. Ima dosta i do stanja puteva, vremenskih nepogoda, tehničke ispravnosti vozila, ali presudne su greške vozača.
Svako od nas, vozači, pešaci, putnici, biciklisti, itd., treba da bude bezbednosno odgovoran, budan i svesan opasnosti.
Da ilustrujemo samo jednim primerom: ako smatrate da ponašanje nekog vozača predstavlja rizik, pokušajte da održite bezbednu udaljenost od njega. Ako ste još uvek zabrinuti, zaustavite se pored puta na bezbednom mestu i sačekajte da prođe.
Svako može da pogreši, ali treba da se teži da greške budu što je moguće manje i benignije i da ne vode ka težim posledicama. Na taj način broj saobraćajnih nezgoda bi mogao značajno da se smanji.
Slike https://www.piqsels.com/en/search?q=traffic+accident
https://www.pexels.com/search/traffic%20accident/
